петак, 2. март 2012.

Biljke koje regulisu nivo šecera u krvi


Pored toga sto je maslacak koristan prirodni lek za bolesti jetre i zuci ova lekovita biljka dobro je prirodno sredstvo za regulaciju nivoa secera u krvi. Za lecenje dijabetesa potrebno je tokom proleca, sve vreme dok maslacak cveta, svakoga dana pojesti po 10 svezih stabljika maslacka. Pri tom biljku prethodno oprati zajedno sa cvetom i tek potom odstraniti cvetove. Zatim stabljiku dobro i polako sazvakati pa progutati.
Potvrđeno je da zacin cimet dosta povecava aktivnost insulina, tako da jedna kašika cimeta u toku dana moze bitno smanjiti nivo šecera u krvi. Osim toga, ova biljka snižava i nivo loseg holesterola i trigliceridau krvi.
Lekovita gljiva - hrastova sjajnica, (Ganoderma lucidum), dopunjava nedostatak insulina u organizmu i pozitivno utice na pravilan rad pankreasa i samim tim dovodi do regulacije nivoa secera u krvi. Ova gljiva je drvenastog sastava pa se obicno priprema kao caj.
Malina je takođe koristan prirodni lek za regulisanje nivoa šecera u krvi.
Kukuruz, ovas i zob ciste krv, krvne sudove i pomazu u lecenju secerne bolesti.
Lecenje secerne bolesti (dijabetesa), podrazumeva dijetalnu ishranu uz smanjeni unos ugljenih hidrata. Izbaciti nezdrave masnoce a koristiti zdrave i korisne kao sto su laneno i riblje ulje. Kada se nivo secera u krvi normalizuje u ishranu se moze uvesti buter, maslinovo i kokosovo ulje. Potrebno je obratiti paznju nadovoljan unos minerala jer ova bolest cesto izaziva i nedostatak minerala u organizmu.
Za ishranu dijabeticara preporucuje se cicoka (biljka slicna krompiru, koja je ujedno i zdrava zamena za krompir), zbog toga sto ova biljka, za razliku od krompira ne sadrzi skrob, vec inulin.
Persun se od davnina upotrebljava za lecenje i ublazavanje secerne bolesti (dijabetesa) i to tako sto sveze listove persuna treba iseckati, koren ove biljke sitno narendati pa sve pomesati sa jednom soljom kiselog mleka ili jogurta. Pije se svako vece pre odlaska na spavanje.

Шећерна болест


Шећерна болест или дијабетес (лат. diabetes mellitus, грч. διαβήτης) је хронични, неизлечиви системски поремећај метаболизма, који се карактерише хипергликемијом, тј. трајно повишеним нивоом глукозе у крви. Углавном је условљен наследним факторима а настаје због смањене секреције или смањеног биолошког дејства хормона инсулина, односно у комбинацији ова два фактора. Тај недостатак омета размену угљених хидрата,масти и беланчевина у организму (што се испољава типичним тегобама), а након дужег времена утиче и на структуру и функцију крвних судова, живаца и других виталних органа и органских система.
Дијабетес се данас убраја међу најчешћа ендокринолошка обољења, са преваленцом у сталном порасту (нарочито у развијеним земљама света). То је последица модерног стила живота и повећања броја спољашњих етиолошких чинилаца, међу којима се посебно издваја гојазност. Шећерна болест се најчешће јавља у старијем животном добу као последица општих дегенеративних и склеротичних промена у организму (која захватају ипанкреас), а код младих особа може настати услед генетичких поремећаја или оштећењапанкреаса код одређених заразних обољења
С обзиром да је инсулин основни хормон који регулише улазак глукозе из крви у већину ћелија (осим уцентралном нервном систему), његов недостатак или смањени сензибилитет рецептора за инсулин играју главну улогу у настанку разних облика шећерне болести.
Већина угљених хидрата из хране се у процесу варења претвара у моносахарид (прости шећер) глукозу и у том облику доспева у крв. Крвном струјом она се преноси до свих ћелија организма и користи се као извор енергије, депонује као гликоген или складишти као масно ткиво.Када количина глукозе достигне одређени ниво (нпр. после оброка), бета-ћелије Лангерхансових острваца панкреаса луче хормон инсулин. Он омогућава ћелијама да апсорбују глукозу, а осим тога он представља и основни контролни сигнал за конверзију глукозе у гликоген (полисахарид који се складишти у јетри и мишићним ћелијама, и по потреби се поново претвара у глукозу и користи као извор енергије). Нормалне вредности шећера у крви износе 3,3-5,5 mmol.
Без инсулина, глукоза не може ући у ћелије, што условљава пораст њене концентрације у крви, тј. доводи до стања познатог као хипергликемија. По дефиницији, дијабетесом се назива стање када је количина шећера у крви већа од 7,0 mmol (126 mg/dL) .
Хипергликемија смањује многе анаболичке процесе у организму: раст и деобу ћелија, синтезу протеина, таложење масти и др. Осим тога, изазива поремећаје метаболизма и бројне друге компликације и болести.


:)


Чоколадом до здравља

Реч чоколада, велику вићину људи асоцира на изузетну посластицу. Дуго времена је била сакривена тајна, коју су још познавали Маје и Астеци, да је какао, као главни састојак чоколаде изузетно здрава намирница. Тек педесетих година прошлог века, почела су научна истраживања везана за корисност и лековитост какаа. Као само један од резултата научних истраживања, утврђено је да је какао по антиоксидативним својствима намирница број један у свету, далеко испред свог осталог воћа и поврћа.
Утврђено је да какао садржи преко 300 различитих једињења. Осим полифенола, односно флавоноида, који су најзаслужнији за висока антиоксидативна својства какаа, присутни су и теобромин,серотонин, триптофан... минерали: бакар, магнезијум, калијум, гвожђе, цинк и калцијум. Какао путер се састоји од олеинске, стеаринске и палмитинске масне киселине. Ово је само мали део вредних састојака који се налазе у какау.
Очување ових вредности какао зрна, у великом делу зависи од начина третирања и прераде.

У намери да направи здраву чоколаду, америчка компанија MXI Corp – креирала је
XOCAI чоколаду (чита се Шосаи). То је црна чоколада са високим садржајем какаовца, који је ради очувања добрих карактеристика ове намирнице, хладно пресован, за разлику од технологије израде конвенционалних чоколада. Уз какао, у састав ове чоколаде улазе и Асаи бобице, као и боровнице. Асаи бобице, плодови врсте палме из латиноамеричких прашума, такође имају екстремна антиоксидациона својства. Са минималном количином заслађивача, који представљаја смеђи шећер и фруктоза са ниским гликемијским индексом, заиста је добијена здрава чоколада. Ова последња карактеристика XOCAI чоколаде, чини је подесном намирницом и за дијабетичаре.

До сада су лековита својстава какаоа, највише преко испитивања црне чоколаде истраживана на великом броју научних института широм света. Резултати истраживања су заиста импресивни. Утврђено је да какао, тј. хладнопресована црна чоколада има веома благотворан утицај на организам.
Током бројних испитивања, дошло се до резултата који потврђују да сировопрерађена чоколада, односно какао, изразито повољно делују на кардиоваскуларни систем и рад срца. Кроз превасходан утицај флавоноида, долази до снижавања крвног питиска и његове стабилизације на нижим вредностима.
Црна чоколада смањује холестерол у крви, негује крвне судове, побољшава метаболизам, а кроз повећање нивоа азот-оксида у крви, преко позитивног утицаја на функционисање Б – ћелија, делује и на бољи рад панкреаса, као и на повећање инсулинске осетљивости организма .
Као закључак неких студија, препоручује се већа употреба црне чоколаде, посебно код дијабетеса тип 2. Очекује се да ће веома скоро црна чоклада бити и званично уврштена као препоручивани део исхране кардиоваскуларних болесника.
Конзумирањем XOCAI чоколаде, такође позитивно делује на болести пробавног и респираторног система. Повећава општу отпорност организма, те је одличана превентива за канцерогене и болести имунолошког система. Смањује осећај глади па се препоручује гојазним особама. Ефикасна је и против разних видова алергија, помаже приликом упале зглобова, спречава настанак парадентозе и каријеса. Обзиром да стимулише лучење серотонина, побољшава расположење и делује као антидепресив.